Lekovi protiv COVID-19

Autor: prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti

Favipiravir, Favira, Molnupiravir, Paxlovid*

“Dobio sam neki čudan lek sa uputstvom na kineskom ili turskom jeziku i ne znam šta da radim?”

Često se postavljaju ovakva pitanja o antiviralnim lekovima koji se dobijaju u kovid ambulantama jer je i dalje mnogo toga nejasno. Neki antiviralni lekovi koji se koriste za terapiju Covid 19 infekcije su odobreni od strane Evropske agencija za lekove (EMA), ali nisu svi, kao što nisu svi ni ispitani onoliko koliko bi trebalo. Zbog toga se savetuje oprez i lekarima kako i kome ga propisuju, ali i građanima koji često na svoju ruku uvode terapiju. Značaj masovne vakcinacije za sprečavanje širenja infekcije je jako bitan ali ukoliko se desi da se razbolite, važno je znati kako se i koji lekovi koriste. Posebno je značajno znati neželjene efekte ovih lekova, ali i činjenicu da ih često ne treba davati u kombinaciji sa drugim lekovima kao ni trudnicama, deci itd. 

*Kao što znamo u Srbiji je popularno korišćenje Ivermektina, leka koji se koristi u veterini, za lečenje infekcije Covid 19, što kategorički osuđujem jer naučno uopšte nije opravdano, pa se u ovom tekstu njime neću ni baviti. 

 

FAVIPIRAVIR I FAVIRA

 

Lek koji se prvi pojavio na našem tržištu i najčešće se propisuje je kineski lek Favipiravir. Zapravo, ovaj lek se inicijalno proizvodio u Japanu i korišćen je kao lek protiv gripa. Zatim je Kina otkupila licencu i sva prava, tako da je sada to njihov lek. Zanimljivo je da se ovaj lek nikada nije nalazio u protokolu za lečenje kovid pacijenata u Japanu. Proizvodi se i u Turskoj, koji se našim pacijentima daje pod imenom: Favira. Uz ovaj lek stoji uputstvo na turskom jeziku, što često zbunjuje pacijente. 

Sarajevski mediji prenose: “Za lijekom je prije toga vladala velika potražnja, jer su iz Turske stizale vijesti da se pokazao dobrim u liječenju koronavirusa. Kad je stigao do sarajevskih apoteka prodavao se po cijeni od 298 KM. Dok nije zabranjen”

Šta znamo o ovom leku?

Lek favipiravir deluje tako što sprečava razmnožavanje virusa u organizmu i zato je važno da ga pacijenti uzimaju u prvih pet dana od početka simptoma kako bi sprečili ili smanjili rizik od težeg oboljenja. I pored navedenih neželjenih efekata od primene ovog leka, procenjuje se ipak da je korist veća. 

Od neželjenih efekata, najčešći su: digestivne smetnje, poremećaji krvne slike, parametara funkcije jetre i bubrega. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u početku, kada veća naučna istraživanja nisu postojala, imala rezerve prema upotrebi favipiravira, ali je kasnija meta-analiza devet kliničkih ispitivanja u vodećem naučnom časopisu Scientific Reports ipak pokazala da jeste efikasan. Pokazano je da je poboljšanje kliničke slike tokom prvih sedam dana hospitalizacije bilo značajno češće kod pacijenata na favipiraviru u poređenju sa kontrolnom grupom. Takođe, naznačeno je moguće povoljno dejstvo na uklanjanje virusa iz organizma (obeskličavanje) kao i na potrebu pacijenata za kiseonikom. Koristi se tako što se prvi dan pije 2×8 tableta, a posle 2×3 tablete, na prazan stomak, ukupno pet dana. 

Međutim, bitno je znati da kratkoročno, ovaj leki može biti hepatotoksičan i nefrotoksičan, što znači da nepovoljno utiču na funkciju jetre i bubrega. Zato bi, po ozdravljenju, trebalo uraditi kompletan laboratorijski pregled koji uključuje funkciju jetre i bubrega. Nažalost, dugoročni neželjeni efekti za sada nisu poznati. 

Lek se ne sme davati licima mlađim od 18 godina, kao ni trudnicama i dojiljama zbog dokazanog teratogenog dejstva na životinjama. Takođe se preporučuje da se uradi test na trudnoću pre korišćenja ovog leka, uzdržavanje od seksualnih odnosa za vreme uzimanje leka i još 5 dana posle, a u narednih nekoliko meseci (3-6) se trudnoća ne savetuje i preporučuje se korišćenje pouzdane kontracepcije.

U Srbiji se ovaj lek u tabletama primenjivao isključivo u bolnicama do kraja marta 2021. godine, kada je 11. verzijom Protokola za lečenje kovid pacijenata omogućeno da lek propišu i lekari u kovid ambulanti upravo da bi pacijenti sa pozitivnim testom, što pre mogli da ga koriste, jer je najefikasniji ukoliko se primeni u prvih 5 dana bolesti. 

Nažalost, postoje informacije da je u manjim gradovima u Srbiji lek mogao da se dobije samo “preko veze” ili “na crno” ali i da može da se kupi i u jednoj poznatoj beogradskoj apoteci koja prodaje deficitarne lekove i to po ceni od 10 000 dinara.

 

MOLNUPIRAVIR

Potom je, 15.12. 2021. godine u Srbiju stigao Molnupiravir –  “najbolji i najskuplji” lek protiv kovida koga je naciji “ordinirao” lično predsednik Vučić. Takođe je zamolio lekare da propisuju baš ovaj lek Molnupiravir jer je najbolji i najefikasniji, naročito kod omikron soja. Predsednik je takođe rekao i da je Srbija jedna od prvih zemalja koja je kupila taj lek, da ga proizvodi američka kompanija MSD, da je kupljeno 11.500 doza, da je jako skup, da se takođe daje u prvih 5 dana bolesti pacijentima sa lakšom ili umereno teškom kliničkom slikom i velikim faktorima rizika za razvoj težeg oblika bolesti. Naravno, predsednik je prekršio nekoliko zakona ovim svojim nastupom. Na to smo navikli. 

Ovaj lek nije autorizovan za korišćenje u Evropskoj uniji ali postoji savet od strane EMA-e za njegovo korišćenje za države koje odluče da ga primenjuju. 

Šta znamo o ovom leku?

Po navodima proizvođača, molnupiravir ublažava tok bolesti Covid 19, a uzimanjem leka ubrzo posle pojave simptoma, rizik od odlaska u bolnicu ili smrti od infekcije koronavirusom smanuje se za 50 odsto. Ovaj lek se pije pet dana 2×4 tablete.

Ali je jako važno da lekari decidirano objasne pacijentima štetna dejstva ovog leka, koja su sasvim slična onima koje izaziva favipiravir, i da ga ordiniraju po strogo utvrđenim indikacijama. Lek ne treba davati mlađima od 18 godina, trudnicama niti onima koji planiraju potomstvo u narednim mesecima. Takođe, dodatan oprez je potreban kod pacijenata koji imaju problema sa jetrom i bubrezima.

 

 PAXLOVID

U Srbiju je 7.2. 2022. stigao Paxlovid, američke kompanije Fajzer, najsavremeniji antivirusni lek za lečenje Covid 19 infekcije, kako je saopštilo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. EMA je 27. jaunara odobrila paxlovid, za lečenje odraslih pacijenata sa lakom i umerenom formom bolesti koja ne zahteva dodatnu primenu kiseonika, i onima koji imaju faktore rizika da razviju tešku formu bolesti. To su pacijenti koji imaju neku pridruženu bolest: dijabetes, gojaznost, hronične bolesti kardiovaskularnog sistema, bubrega, jetre, aktivni malignitet. Klinička ispitivanja su pokazala efikasnost od skoro 90% u prevenciji hospitalizacija i smrti kod pacijenata sa visokim rizikom. Primenu ovog leka treba započeti u okviru prvih pet dana od pojave simptoma. 

Šta znamo o ovom leku?

Lek paxlovid sadrži dve komponente: ritonavir i nirmatrelvir i upravo time se objašnjava njegova efikasnost u lečenju lakših i umereno teških oblika bolesti. Naime, nirmatrelvir deluje tako što smanjuje sposobnost Sars-Cov-2 virusa da se umnožava u telu, dok ritonavir ima sposobnost sprečavanja prevremene razgradnje pojedinih lekova u jetri i osigurava da aktivna antivirusna susptanca bude delotvorna u organizmu tokom dužeg vremenskog perioda. 

Nažalost, nije sve tako idealno i treba ga uzimati sa oprezom. Broj lekova sa kojima se paxlovid ne sme davati ili se daje uz veliki oprez je jako veliki. Radna grupa Ministarstva zdravlja, na čijem je čelu dr Goran Stevanović, odlučila je da se prve količine ovog leka distribuiraju samo u tercijarne ustanove, gde će se odlučivati o daljoj primeni. Jedna komponenta ovog leka – ritonavir, zbog načina metabolisanja u organizmu ima značajan potencijal da stupa u interakcije sa mnogobrojnim lekovima što bi moglo da dovede do pojačanih neželjenih efekata ili da umanji dejstvo paxlovida. Ritonavir je poznat od ranije, koristi se u lečenju HIV-a, a Američka agencija za hranu i lekove (FDA) navodi da on može da poveća toksičnost određenih lekova ako se paralelno upotrebljava. Na spisku lekova koji ne bi trebalo da budu korišćeni sa ritonavirom nalaze se lekovi koji se koriste za lečenje: angine pektoris, poremećaja srčanog ritma, bronhijalne astme i HOBP, pojedinih mentalnih oboljenja, uvećane prostate i drugih bolesti. FDA takođe navodi da paxlovid ne treba upotrebljavati nakon neposrednog prestanka primene određenih lekova, ali i suplemenata među kojima su i oni na bazi kantariona koji se inače prodaju bez recepta za ublažavanje simptoma depresivnog stanja. Iz navedenih razloga je, na nivou Ministarstva zdravlja, dogovoreno da se odluke o propisivanju ovog leka donose na tercijarnom nivou. Ova odluka stoji u 13. protokolu lečenja, koji je uvrstio paxlovid u lečenje kovid pacijenata. Uz to je naveden poduži spisak lekova koji ne smeju da se koriste u isto vreme sa paxlovidom. Pacijentima neće biti omogućen pristup leku bez konsultacije sa lekarom. U sprovednim kliničkim studijama lek je bio ispitivan na pacijentima zaraženim delta sojem. Ali, poznajući mehanizam dejstva paxlovida koji ne zavisi od spajk proteina, realno je očekivati dobru efikasnost i protiv omikron i drugih sojeva.


Bolje sprečiti nego lečiti

Važno je razumeti značaj prevencije jer nijedan lek nije zamena za vakcinu. Uvek je bolje sprečiti bolest, nego je lečiti, jer ishod infekcije ne možemo da predvidimo. Posebno zabrinjava to što se radi o novim lekovima koji imaju veliki broj neželjenih efekata a njihova efikasnost, kao i odnos koristi i štete, nije još uvek dovoljno ispitana. I dalje je najbitniji način za zaustavljanje epidemije vakcinacija, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Dokle god ceo svet nije ravnomerno vakcinisan, postoji mogućnost pojave novih sojeva. U Južnoafričkoj Republici je, na primer, vakcinisano samo oko 20 odsto stanovništva, a na teritoriji cele Afrike svega oko 10 odsto stanovništva. Zbog toga je SZO kao jedan od od svojih osnovnih ciljeva navela ravnomerniju i pravedniju raspodelu vakcina u svetu i obuhvat vakcinacije od 70 odsto svetske populacije tokom 2022. godine. 

Kontaktirajte nas

Leave a Comment

Your email address will not be published.