Autor: prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti
Od COVID-19 bolesti (u daljem tekstu kovid 19), izazvanom SARS-CoV-2 virusom, u svetu je do sada zaraženo 153,59 miliona ljudi, a preminuo je oko 3,21 milion. Oporavilo se više od 90 miliona ljudi, pokazuju podaci Džons Hopkins univerziteta. Mnogo nepoznanica prati epidemiju kovid 19 od samog početka. U međuvremenu se dosta saznalo i svakodnevno se dolazi do novih saznanja. Tokom trajanja epidemije primećeno je da se kod pacijenata koji su bili bolnički lečeni, ali i kod onih sa blagom kliničkom slikom, tegobe nastavljaju i nakon završene akutne faze bolesti.
Ovaj klinički sindrom naziva se post akutni kovid, produženi ili dugi kovid (eng. covid long), a pojavljuje se kao multisistemska bolest.
Načelno, takvi pacijenti mogu se podeliti u dve grupe:
- Grupa pacijenata kod kojih simptomi traju duže od četiri nedelje od pojavljivanja prvih simptoma i
- Grupa pacijenata kod kojih simptomi traju duže od 12 nedelja – hronični kovid.
Takođe kod produženog kovida pacijenti se ili konstantno osećaju loše ili postoje periodi kada se osećaju dobro i periodi kada se osećaju jako loše.
Nedavno američko istraživanje pokazalo je da se samo 65% ljudi vratilo na svoj prethodni nivo zdravlja unutar 14-21 dan nakon pozitivnog testa. Još uvek se ne zna tačan procenat pacijenata sa postkovid sindromom, ali smatra se da oko 10% od ukupnog broja obolelih ima neku vrstu produženog kovida. U mnogim zemljama, otvorene su posebne bolnice i ambulante za lečenje i rehabilitaciju postkovid pacijenata. Kod nas se njihovo lečenje sprovodi individualno, od slučaja do slučaja. Zdravstveni sistem je preopterećen lečenjem obolelih, tako da ne ostaje mnogo prostora za ozbiljnije praćenje pacijenata nakon bolničkog lečenja kao i pojave eventualnih dugotrajnih posledica.
Mnogi takvi pacijenti spontano se oporavljaju uz holističku podršku, odmor, simptomatsko lečenje i postepeno povećavanje aktivnosti. Preporučuje se kontrola 14. i 28. dana nakon otpusta, a zatim u intervalima od po nekoliko meseci, u zavisnosti od rezultata radioloških i laboratorijskih nalaza. Raspored praćenja i kontrola može se, po potrebi, menjati, u skladu sa kliničkim stanjem pacijenta.
Naročitu pažnju bi trebalo obratiti na promene na plućima koje mogu da se prate na osnovu Rtg i CT pluća. Na skeneru pluća analizira se izmenjenost pluća po segmentima i nalaz se izražava brojčano kao pojedinačni i ukupni skor (maksimalno 25/25). Lakši oblik oštećenja pluća je kada je rezultat do 4/25. Ukoliko rezultat bude iznad 11/25 radi se o težem obliku koji zahteva bolničko lečenje.
Nije poznato zašto se oporavak nekih ljudi produžava. Uzroci produženog oporavka mogu da budu dugotrajna i ponavljana izloženost viremiji, kao i slab imuni odgovor organizma. Jedna od mogućih teorija, a nauka još nije došla do konačnog zaključka, jeste da se u tankom crevu zadržavaju ostaci virusa koji uzrokuju produženo trajanje bolesti. Zato se svima koji su preležali kovid savetuje da nastave sa uzimanjem probiotika još bar 2 sedmice nakon završetka kompletne terapije.
Simptomi
Neki od najčešćih simptoma koji značajno kompromituju kvalitet života ali i teže komplikacije, nabrojani su u tabeli ispod.
Simptomi | Komplikacije | |
Opšti | • Malaksalost i hronični umor koji se javlja i posle najmanjeg fizičkog napora • Povećanje vrednosti D-dimera bez realnog objašnjenja • Povišena temperatura • Gubitak čula mirisa i ukusa, oštećenje sluha • Opadanje kose • Različite i promenljive bolne senzacije (migrirajući bolovi) • Različiti kožni osipi | |
Respiratorni | • Otežano disanje, uključujući povremeni ’’kratak dah’’ • Kašalj (uglavnom suvi) • Bol u grudima | • Smanjen plućni kapacitet • Plućne tromboze • Fibroza koja obično nije progresivna |
Kardiološki | • Aritmija • Palpitacija i tahikardija • Visok pritisak | • Perikardni izliv • Srčana insuficijencija • Miokardiopatija • Miokarditis • Koronarna bolest arterija |
Neurološki i skeletno-muskularnog sistema | • Uporni bolovi u mišićima, kostima i zglobovima i kičmenom stubu • Glavobolja* • Vrtoglavice sa mogućim gubitkom svesti* | • Reumatoidni artritris u vidu simetričnih artralgija velikih i malih zglobova • Cerebrovaskularni insult (šlog) • Nekroza glave butne kosti |
Endokrinološki i metabolički | • Gastrointestinalne tegobe • Hiperglikemije i teža kontrola dijabetesa • Poremećene vrednosti funkcija jetre** • Poremećaji u radu štitne žlezde | • Smanjena funkcija bubrega |
Psihološki | • Kratkotrajni gubici pamćenja – nemogućnost da se zapamti nekoliko rečenica, teško pronalaženje reči, gubitak koncentracije, problemi sa učenjem • Pojava „mentalnih magli“ • Anksioznost • Depresija • Problemi sa snom i strah • Posttraumatski sindrom • Panična stanja |
*Najčešće dolazi do zapaljenja tkiva oko kičmenih pršljanova koja su jako bolna i dovode do jakih glavobolja i vrtoglavice
** Kao posledica bolesti, ali i upotrebe velike količine lekova
Vakcinacija
Vakcinacija se, kao što je poznato, preporučuje osobama koje su prebolele kovid 19, mesec dana nakon prestanka simptoma. Slična preporuka važi i za pacijente sa post kovid sindromom. Kada se smire akutni simptomi pacijentima se preporučuje vakcinisanje. Znatan broj pacijenata prijavljuje vrlo dobre reakcije nakon vakcinacije u smislu: smanjenja osećaja zamora, smirivanje glavobolja, bolova u mišićima i zglobovima, povratak čula mirisa i ukusa, smanjenje ili prestanak opadanja kose i slično.
Saveti i preporuke
- Raditi redovne kontrole (laboratorija, posebno kontrola D-dimera, snimak pluća, EKG i ultrazvuk srca)
- Uzimati vitamine, koji poboljšavaju imunološki status: C, D, Zink, Selen
- Complex vitamina B u kombinaciji sa magnezijumom je koristan za one koji imaju neurološke i psihološke probleme i „mentalne magle“
- Preventivno uzimati „aspirin“ dovoljno dugo (minimum mesec dana)
- Uzimati probiotike
- Lagane šetnje posle 10-15 dana a fizička aktivnost se savetuje tek nakon nekoliko nedelja
- Vežbe disanja – respiratorna rehabilitacija
Respiratorna rehabilitacija
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u julu prošle godine objavila smernice o rehabilitaciji post kovid 19 pacijenta. Ovaj deo lečenja se kod hospitalizovanih pacijenata započinje još tokom bolničkog lečenja a kasnije nastavlja. Kod pacijenata sa lakšom i srednje teškom kliničkom slikom, rehabilitacija se preporučuje od početka bolesti. Respiratorna rehabilitacija podrazumeva najpre lagane vežbe disanja do granice zamora, spavanje na stomaku kako bi se rasteretila pluća, a tokom dana odmor u polusedećem položaju.
Nakon blagog oporavka preporučuju se lagane šetnje, a poseban značaj imaju vežbe disanja uz pomoć mehaničkih aparata. Ovi aparati pomažu jačanju disajnih mišića (i inspiratornih i ekspiratornih), širenju pluća, povećanju plućnog kapaciteta i eliminisanju tzv. mrtvog prostora u plućima i mogu olakšati uklanjanje sluzi iz disajnih puteva, a rade na principu vežbanja dubokog udaha i dugotrajnog izdaha sa promenljivim opterećenjem. Napravljeni su tako da pacijentu pomognu da dugo, polako i duboko udahne, da dahom zadrži kuglicu, a zatim izdahne vazduh. Vežbe uz pomoć ovih aparata treba ponavljati 2-3 puta dnevno, po 10-15 minuta.
Neke od referenci za mehaničke uređaje za respiratorni rehabilitaciju: