Autor: Prof. dr Dragana Jovanović, pulmolog
Zagađenje vazduha
Zagađenje vazduha generalno se javlja kao mešavina gasovitih, isparljivih, poluisparljivih materija i “suspendovanih” čvrstih čestica. Pritom se tačan sastav veoma razlikuje od mesta do mesta i najviše zavisno od preduzetih mera za zaštitu životne sredine, gde se kao pozitivan primer mogu uzeti zemlje Evrope van ali i unutar našeg regiona poput Slovenije, zatim Austrije, Slovačke i dr.
Glavni zagađivači, za čiji uticaj na zdravlje postoje brojna istraživanja i dokazi, su “suspendovane” čvrste čestice poput PM10, zatim ozon, azot-dioksid, sumpor-dioksid, metan, živa i čađ dobijena izgaranjem ugljovodoničnih gasova.
Proizvodnja energije iz uglja doprinosi niskom kvalitetu vazduha u Srbiji, termoelektrane na ugalj oslobađaju znatne količine štetnih čvrstih čestica, sumpor-dioksida i azotnih oksida – pri čemu ovi poslednji posredno doprinose formiranju ozona. Druge opasne supstance koje se emituju iz dimnjaka termoelektrana na ugalj su teški metali, kao živa, i trajni organski zagađivači, kao dioksini i policiklične aromatične hemikalije. Postoji i značajan broj dokazanih karcinogena među ovim zagađivačima vazduha.
Nažalost podaci pokazuju da su ispuštanja sumpor-dioksida iz EPS-ovih termoelektrana koje su obuhvaćene NERP-om (Nacionalnim planom za smanjenje emisije), u količinama koje su puno iznad onih dozvoljenih NERP-om, pa tako npr. ukupne vrednosti za 2018. i 2019. godinu su oko 6 puta veće: za 2018. iznose 335.579 t/god (a maksimalna propisana vrednost po NERP-u za 2018. godinu je 54.575 t/god), a za 2019. godinu: 328.923 t/god (a maksimalna propisana vrednost po NERP-u za 2019. godinu je 54.575 t/god).
Koliko je već godinama veliki ovaj problem u Srbiji, pokazuje podatak da je u 2010. g. procenjeno da je više od 10.000 osoba u Srbiji umrlo prevremeno zbog izloženosti suspendovanim česticama i ozonu. To je druga po redu najveća stopa prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha u Evropi. Svedoci smo u poslednje vreme da je Beograd, ali i neki drugi gradovi u Srbiji, među 5 najzagađenijih u svetu. U Beogradu je tako koeficijent zagađenosti puno dana poslednjih meseci na pojedinim mernim mestima u gradu prelazio i 200 jedinica, pa sve češće izbijamo na čelo lista najzagađenijih gradova u svetu. Prema podacima koje je nedavno objavio Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), uzrok 3.600 preranih smrti godišnje u Srbiji je čestično zagađenje vazduha, dok više od polovine tog broja predstavljaju prerano umrli stanovnici Beograda. Svetska zdravstvena organizacija je predvidela da će u narednih deset godina, ako se ovaj trend nastavi, Beograđani izgubiti ukupno 75.000 godina života. U Beogradu je već u prva četiri meseca 2020. identifikovano prekoračenje godišnjih graničnih vrednosti PM10 čestica, jednog od najvećih uzročnika zagađenja.
Uticaj zagađenja na zdravlje ljudi
Izloženost zagađenju spoljašnjeg vazduha je povezana sa velikim brojem akutnih i hroničnih poremećaja zdravstvenog stanja stanovnika, od običnih iritacija, preko ozbiljnih bolesti pa do smrtnih ishoda.
Pošto najsitnije čestice dospevaju do plućnih alveola, ove čestice ih ne samo oštećuju već i prolaze i u krv gde idu dalje u srčani mišić, pa mogu dovesti do različitih oboljenja srca, krvnih sudova, a čak se smatra da mogu dovesti do CVI, šloga, i izazvati i neke tipove demencije. Uticaj na respiratorne i kardiovaskularne organe je najbolje dokumentovan, pa se vrlo dobro znaju pogubne posledice odnosno ozbiljni poremećaji i bolesti koje nastaju vezane za uslove aerozagađenja.
Posebno su aerozagađenjem pogođene osetljive i vulnerabilne grupe, gde spadaju deca, ali i trudnice, starije osobe i naročito osobe koje već boluju od respiratornih ili nekih drugih bolesti poput kardiovaskularnih. Unazad nekoliko godina postoji sve veći broj dokaza da se zagađenje vazduha javlja kao ozbiljan faktor rizika za zdravlje dece, pa čak i za pojavu dijabetesa. Deca mogu biti značajno ugrožena već pre rođenja, prenatalno zbog oštećenja aerozagađenjem reproduktivnih sposobnosti roditelja (ugrožen kvalitet sperme, fragmentacija naslednog materijala DNK), što može biti vidljivo već po rađanju: mala težina pri rađanju, prevremeno rađanje, rađanje pri maloj gestacijskoj starosti.
Poremećena srčana autonomna funkcija, infarkt miokarda, angina pektoris, povećan krvni pritisak, arterioskleroza, povećana cerebrovaskularna ishemija su među najčešćim poremećajima i oboljenjima kardiovaskularnog sistema odraslih za čiji nastanak i komplikacije je značajan uticaj aerozagađenja. Biološki mehanizmi koji povezuju zagađenje vazduha sa bolestima srca uključuju ne samo direktne efekte zagađivača već i indirektne efekte posredstvom respiratornog oksidativnog stresa i zapaljenjskih reakcija.
Mešavina komponenti zagađenja vazduha obuhvata i teške metale koji se emituju u atmosferu, na primer, živa ili olovo. Oni ostaju u vazduhu dok se ne vrate u zemlju kišom. Mnogi teški metali su izuzetno neurotoksični za ljudski organizam, posebno za decu. Posebna zabrinutost po zdravlje dece proizlazi iz velikih emisija žive iz termoelektrana na ugalj. Pogubni efekti teških metala po decu su različiti neurorazvojni poremećaji, upale nervog tkiva, izražen oksidativni stres, promene u krvno–moždanoj barijeri, a manifestacije od glavobolja, uznemirenosti, pa do moždanog udara, demencije poput Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti.
Izlaganje olovu u detinjstvu dovodi do različitih neurorazvojnih poremećaja, sniženog kognitivnog funkcionisanja, oštećenje govornih sposobnosti i tečnosti govora, agresivnosti, depresiji, poremećaja spavanja i dr.
Uticaj zagađivača vazduha na zdravlje je kao što je već navedeno, najviše uočljiv upravo kad su u pitanju respiratorni organi. Najsitnije čestice koje dolaze do respiratornih bronhiola i alveola pluća, oštećuju nežnu strukturu epitela, ali i funkciju pneumocita u tim delovima pluća, pa nastaje poremećaj u sastavu surfaktanta. Takođe remete i normalnu funkciju alveolnih makrofaga i drugih važnih ćelija koje stvaraju citokine, zbog čega se narušava lokalni odbrambeni imunski status donjih delova respiratornog sistema. Vremenom nastaju trajne promene strukture pluća sa smanjenom funkcijom pluća. Zato u gradovima i oblastima gde je godinama veliko zagađenje, ono može dovesti do razvoja ili pogoršanja ozbiljnih plućnih oboljenja kao što su hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), često sa dominantnim emfizemom pluća, bronhijalna astma, karcinomi. Dakle, posledice po disajne organe obuhvataju od najlakših poput raznih respiratornih simptoma (pojačan kašalj npr.), preko češćih infekcija gornjeg i donjeg respiratornog trakta, zatim hiperreaktivnost disajnih puteva, alergijske pojave, upale pluća virusnog ili bakterijskog porekla, trajne promene strukture pluća sa smanjenom funkcijom pluća. Neke od težih posledica su i nastanak i pogoršanje astme i HOBP, fibroza pluća, time i učestalije bolničko lečenje u pogoršanjima ovih oboljenja i povećana smrtnost od ovih bolesti, ali i značajno povećan rizik od raka pluća.
Istraživanja su takođe pokazala pogubne posledice i po decu, kod kojih je normalan rast i fiziološki porast funkcijskih kapaciteta pluća ometen, smanjen u područjima sa velikim koncentracijama aerozagađenja, naročito štetnim česticama PM10. Studije su dokazale da se normalan rad pluća tj. kapaciteti pluća poboljšavaju kada se deca premeste u područja sa manjim zagađenjem vazduha, ali isto tako se pogoršavaju kada se deca premeste na područja sa većim zagađenjem vazduha. Ovakvi negativni uticaji na normalan razvoj pluća u dece predstavlja dodatan faktor rizika za razvoj plućnih bolesti u kasnijem, odraslom životnom dobu, kao i slabijem imunitetu prema virusnim i bakterijskim infekcijama disajnih puteva. Izlaganje zagađenju vazduha kod dece značajno doprinosi većem porastu novih slučajeve astme, kao i pogoršanju eventualno već postojeće respiratorne bolesti u detinjstvu, bilo da je astma ili neko drugo oboljenje u pitanju.
Američko torakalno udruženje i Evropsko respiratorno udruženje su prepoznali i definisali veliki opseg štetnih efekata po zdravlje pluća, vezanih za zagađenje vazduha, koji treba da se smatraju „štetnim“. Ishodi ovih štetnih efekata se kreću od razvoja ili napredovanja hroničnih bolesti, uključujući HOBP, emfizem, astmu, fibrozu, zatim invaliditeta zbog nepovratnog smanjenja disajnih kapaciteta i smanjenog kvaliteta života, pa do povećane smrtnosti od tih respiratornih bolesti, a posebno doprinos češćem oboljevanju i gorim ishodima raka pluća, uključujući i povećanu smrtnost. Pokrenute su značajne i uticajne inicijative za zdrava pluća. Treba naglasiti da od čestica aerozagađenja štite samo prave nano maske.
Aerozagađenje i COVID-19
Zašto je ovo važno znati u vreme COVID-19 epidemije?
Da li zagađenost vazduha može da utiče na širenje zaraze?
U kojoj meri zagađenost vazduha može da utiče na zdravstveno stanje zaraženih koronavirusom?
Poznato je da osobe koje su izložene aerozagađenju spadaju u rizične grupe i za bakterijske i za virusne infekcije jer se narušava za čoveka veoma bitan lokalni imunitet, imunska barijera donjih disajnih puteva. Pluća osobe izložene aerozagađenju kakvo je često u našoj sredini, imaju i značajno veće šanse da obole od COVID-19, što je takođe virusna infekcija. Druga vrsta zagađenja vazduha izražena u našoj sredini, sumpor-dioksidom i azot-oksidom koji sa vodom čine jaka kisela jedinjenja, takođe doprinosi većoj verovatnoći oboljevanja od COVID-19. Naime, kada je vlažno vreme a nose se maske, zbog vlage koja sadrži ova jedinjenja, suze oči i curi nos, te se maske ovlaže i samim tim manje štite od virusa korona. Na taj način aerozagađenja mogu uticati i na brže širenje zaraze.
Imunitet zaražene osobe je jedan od odlučujućih faktora da li će COVID-19 infekcija imati blagi ili težak oblik. Posebno veliki rizik jeste kod osoba koji imaju komorbiditete, neko respiratorno oboljenje, kardiovaskularno oboljenje, dijabetes, ili su gojazni, stariji itd. Dugotrajna aerozagađenja narušavaju lokalni odbrambeni imunski status donjih delova respiratornog sistema i vremenom nastaju trajne promene strukture pluća. To vodi smanjenoj funkciji pluća, sa razvojem hroničnih respiratornih oboljenja poput HOBPa, pa je jasno zašto aerozagađenje ima uticaj i na tok COVID-19 infekcije. Dakle, ta dva odlučujuća momenta, imunitet osobe (i lokalni u disajnim organima i celokupni), i prethodno postojeća oboljenja – i to upravo ona na koje aerozagađenje ima veliki uticaj (respiratorna, kardiovaskularna, dijabetes!), imaju veoma značajnu ulogu u tome kakva će biti težina oboljenja izazvanog SARS-CoV2 virusom. Time aerozagađenje indirektno predstavlja faktor rizika za teže kliničke oblike COVID-19 infekcije, koji mogu da dovedu do smrtnih ishoda.