Samoprocena stanja u kućnim uslovima

Pri kućnom lečenju od COVID-19 infekcije ključna stvar je praćenje simptoma i njihovog eventualnog pogoršanja. Iskustveno, ako uopšte dođe do pogoršanja kliničke slike, to se dešava najčešće u drugoj nedelji od obolevanja. Ako znamo šta i na koji način pratimo i pravovremeno odreagujemo možemo prevenirati razvoj teže kliničke slike. Takođe kada držimo stvari pod kontrolom umanjujemo strah i paniku koja se može razviti.

Lekari iz UPK su za vas razvili ove jednostavne dokumente, koje možete preuzeti i odštampati. Oni na jednoj stranici pojašnjavaju kako možete vršiti samoprocenu u kućnim uslovima. Redovnim popunjavanjem vrednosti određenih parametara lakše možete pratiti svoje stanje (ili to neko može uraditi za vas), bez bojazni da zaboravite a možete i poneti kod lekara ako idete na pregled. 

Bitno je naglasiti da ove smernice ne zamenjuju posetu lekaru i ne treba se koristiti za samolečenje. Ukoliko je poseta lekaru nemoguća u datom trentku ili ste nakon pregleda upućeni na kućno lečenje ili izolaciju, ove smernice mogu koristiti za samoprocenu pogoršanja bolesti.

1. Bez obzira na rezultat testa, bolesti i stanja koja predstavljaju rizik za razvoj teške bolesti su:

  • Starost više od 65 godina
  • Trudnoća
  • Bolesti/stanja slabog imuniteta ili imunosuprimirajuća terapija
  • Hronična oboljenja pluća (HOBP, astma, cistična fibroza, plućna fibroza…)
  • Kardiovaskularne bolesti
  • Karcinom
  • Hematološki poremećaju
  • Hipertenzija
  • Gojaznost
  • Dijabetes
  • Hronična bolest bubrega
  • Hronična bolest jetre
  • Cerebrovaskularna bolest
  • Neurološki poremećaju

2. Simptomi – trajanje i težina

Bitno je primetiti kada su se simptomi razvili, koliko su trajali kao i da li su se vremenom pogoršavali.

    • Kašalj,
    • Temperatura,
    • Otežano disanje,
    • Malaksalost,
    • Bolovi u telu,
    • Jake glavobolje,
    • Gubitak čula ukusa/mirisa,
    • Loše opšte stanje

Ako je odgovor na neko od ovih pitanja potvrdan treba se hitno javiti lekaru:

    • Da li postoje aktivnosti koje ste ranije mogli da obavljate bez problema, a sada vas ostavljaju bez daha?
    • Da li se to pogoršalo tokom poslednja 3 dana?
    • Da li jače ili brže dišete nego obično, dok sedite?
    • Da li sada ne možete više da obavljate domaće poslove zbog osećaja nedostatka vazduha?
    • Da li pri hodanju osećate neku vrtoglavicu?

3. Otežano disanje, kratak dah (dispnea):

    • 1.Blaga dispnea – ne ispoljava se pri dnevnim aktivnostima (samo pri npr. penjanju na 1. ili 2. sprat, ili pri brzom hodanju).
    • 2.Umereno izražena dispnea – dispnea koja ograničava dnevne aktivnosti (penjanje uz stepenice na 1. sprat uz zastajanje da bi se odmorili, tokom pripreme obroka i lakih kućnih poslova).
    • 3.Teška dispnea – nedostatak vazduha u miru tako da pacijent ne može da izgovori odjednom celu rečenicu, dispnea pri oblačenju i dnevnoj toaleti)

4. Merenja

Postoje merenja koje sami možete obaviti kod kuće i njihovim praćenjem i redovnim upisivanjem izvršite detaljniju samoprocenu trenutnog stanja. Merenja treba izvršiti dva puta dnevno, ujutru i uveče ili pri pogoršanju stanja.

    • Telesna temperatura se meri termometrom – javiti se lekaru ukoliko temperatura iznosi više od 38,5 °C.
    • Broj udisaja u minuti se meri u miru, sedeći i pri normalnom disanju, izbrojati koliko puta udahnete u toku jednog minuta – javiti se lekaru ukoliko je izmeren broj veći od 20 udisaja u minuti.
    • Puls se meri u miru, sedeći i pri normalnom disanju, izbrojati otkucaje srca u jednom minutu – javiti se lekaru ukoliko bez povišene temperature i uz korišćenje standardne terapije imate puls veći od 100 otkucaja u minuti. 
    • Krvni pritisak  se meri ručnim ili električnim meračem u miru, sedeći i po uputstvima proizvođača – javiti se lekaru ako uz korišćenje standardne terapije imate viši pritisak od 140/90 ili sistolni (gornji) pritisak niži od 100 mmHg, posebno ukoliko su prisutni i malaksalost, omaglica i/ili nesvestica.
    • Procenat zasićenja krvi kiseonikom se meri pulsnim oksimetrom u miru i sedeći po uputstvima proizvođača – javiti se lekaru ako procenat padne ispod 95%

5. Analize krvi 

Ukoliko ste u mogućnosti korisno je uraditi određene analize krvi koje mogu ukazati na određene procese.

    • krvna slika (posebno broj i procenat limfocita),
    • CRP,
    • D dimer,
    • transaminaze,
    • feritin,
    • LDH.

JAVITI SE LEKARU HITNO UKOLIKO IMATE:

    • Kratak dah/otežano disanje pri (manjem) naporu,
    • Broj udisaja ≥20/min,
    • Zasićenje kiseonikom ≤94%,
    • Poremećaji krvne slike ili drugih nalaza,
    • Promene mentalnog stanja (teško stanje),
    • Faktore rizika za tešku bolest i simptome,
    • POGORŠANJE SIMPTOMA (posebno u 2. nedelji bolesti)

Sve ove informacije možete naći u sledećim dokumentima, koje možete sačuvati, odštampati i koristiti sa svakodnevnu procenu stanja.

2 thoughts on “Samoprocena stanja u kućnim uslovima”

  1. Ideja da se ove informacije podele sa svima nama je visoko odgovorna.
    Od ogromne je pomoci celom sistemu da sami, odgovorno pristupimo sagledavanju sopstvene situacije ukoliko nemamo lekara ili ga ne zelimo opterecivati dok nije neophodno i jer zelimo da ga sacuvamo za one kojima je potrebniji.

    Hvala na iskrenosti!
    Želim vam puno vere i snage.

    1. Poštovana Danijela, hvala puno, to nam veoma znači! U pravu ste ali bismo dodali i da je sagledavanje sopstvenog stanja ključno, posebno pogoršanje stanja jer se u poslednje vreme neretko dešava da ljudi prekasno odu kod lekara pa se pacijenti primaju sa sve težim kliničkim slikama. To nema veze sa “jačinom” virusa nego sa dostupnošću zdravstvene zaštite. Pozdrav i budite zdravi!

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *